I

A  B  C  D  E  F  G  H  I  J  K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U


 

logo-dizajn-lovenyI Love NY

Milton Glejzer je rođen 26.6.1929. u Njujorku. Od 1955. do 1974. bio urednik i ko-art direktor u „Push Pin Graphic“ magazinu (zajedno sa Rejnoldom Rufinsom i Simorom Čvastom). Tokom šezdesetih godina prošlog veka Glejzer je kreirao slike ravnih objekata formiranih od tankih crnih konturnih linija, sa bojom dodavanom preko adhezivnog kolor filma. Njegov minimalistički crtački stil bio je u dosluhu sa stripovskom ikonografijom , ili dinamikom savremenih PopArt zbivanja. Poster za izložbu „One Print One Painting“ iz 1968. oslikava njegov pristup znaku i simbolu. Milton Glaser Inc je firma koju je osnovao 1974. u Njujorku, i čiji je bio predsednik. Ovaj studio je svojim delovanjem obuhvatio različite, uz to i široke, oblasti dizajna. Redizajnirao je brojne magazine, kao što su „Pari Match“,  L’Express” i “Esquire”. Veći deo njegovih radova dostigao je međunarodnu slavu, poput postera Boba Dilana za CBS Records iz 1966, ili „I Love New York“ logotipa dizajniranog 1973. za potrebe New York State Department of Commerce

 

logo-dizajn-ibmIBM logotip

Džordž Tromp je 1930. dizajnirao font City Medium, i ne znajući da će njegovo popularno delo naći primenu na Pol Rendovom rešenju IBM logotipa iz 1956. Geometrijska konstrukcija slab serifnih slova izrađena je po sličnim linijama po kojima je iscrtavana geometrija sans serifnih fontova. Redizajn IBM korporativnog logotipa doveo je do uzdizanja moćnog i jednistvenog alfabeta, zahvaljujući kako slab serifnom profilu, tako i kvadratnom negativnom prostoru u slovu B. Rend je apdejtovao logotip tokom sedamdesetih, dodajući mu pruge sa željom da unificira sve tri površine (ideja je bila asociranje na sken linije na video terminalima). W. Noyes, koji je bio kompanijski dizajn direktor tokom pedesetih opisao je kako je IBM dizajn program „uvideo mogućnost da izrazi ekstremno naprednu i ovovremensku prirodu svojih proizvoda. Iz toga je proizašla potraga ne za temom, već za konstantnim kvalitetom dizajna koji će se nametnuti kao tema za sebe, uz maksimalnu prilagodljivost.“

 

 

 

 

 

logo-dizajn-internationalpaperInternational Paper Company

Dizajn ovog logotipa potpisao je Lester Bil davne 1960. godine. Inicijali, drvo i strela usmerena ka gore kombinovani su u znak, čija fundamentalna jednostavnost izometričnog trougla u kružnici, osigurava vanvremensku harmoniju. Komentarišući logotip koji je uradio za jednu od svetskih najvećih kompanija za proizvodnju papira Bil je napisao: „Naš zadatak je bio da menadžmentu obezbedimo snažan znak, čija primena bi bila odmah moguća u različitim formama aplikacije. Raspon je išao od smele upotrebe na kori trupaca do intrigantnog učešća u repetitivnim paternima, etiketama, na ciradama kamiona. Kao dodatak njegovoj funkcionalnoj snazi, novi znak je bio snažno stimulativno integrišuće sredstvo za korporativni identitet, sa pozitivnim psihološki efektom na međuljudske odnose.“ Pojava ovog logotipa izazvala je polemike u dizajnerskimk krugovima. Slova I i P su iskrivljena da bi načinila simbol drveta, kritičari su pitali da li je toliki stepen distorzije slova uopšte dozvoljen. Živost ovog brenda i dan danas ukazuje na to da su kritičari bili isuviše oprezni i nepoverljivi.

 

logo-dizajn-isotypeIsotype Movement (the)

Stvaranje „svetskog jezika bez reči“ je kao pokret započeto tokom dvadesetih godina XX veka, nastavljeno je četrdesetih, da bi i danas imalo važan uticaj. Izotajp koncept uključuje upotrebu elementarnih piktograma u svrhu prenošenja poruke. Rodonačelnik ovog pristupa bio je bečki sociolog Oto Nojrat. On se od detinjstva bavio pitanjem kako je moguće preneti informaciju samo putem slike. U okruženju nastalom posle Prvog Svetskog rata Nojrat je osećao potrebu za jasnom komunikacijom na polju napretka u javnom razumevanju življenja u domaćinstvu, zdravlja i ekonomije. Sistem osnovnih piktograma za prezentaciju složenih podataka, posebno statističkih, je nastao kao rezultat njegovog bavljenja ovim problemom. Gerd Arnc je bio umetnik duborezac. Nojratovoj grupi se priključio 1928. i dizajnirao je većinu piktograma iz pomenutog sistema.